Емилија

Сваке године, на концу марта осетим олакшање, јер мартове не волем, јер ме боли сваки, јер… ето … Сваког 28. марта сетим се моје драге Емилије М. са којом сам делила неколико дивних година студентског живота, а онда је један вид тог односа, онај физички, нестао и заувек се преселио у мој унутрашњи свет, срце, душу… Не могу да се сетим ни њеног новог презимена, ни дана када смо се последњи пут виделе, али памтим Њу, памтим да се удала за једног Ивицу којег је много волела а онда престала, да је ћерци дала име Теодора (и да сам ја истог момента из посебног пијетета одустала од истог), да је увек патила, али на један посебан начин, и да је умела да ме насмеје у најтежим тренуцима, а тих година их је било прилично. Нека оде овај март и нека ми се врати Емилија, ма колико сад била другачија и нова.

Срећан Ти рођендан, Емили!

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.