Петар

Са првог сусрета памтим изражене јагодице и искре у тамним, крупним очима. Као у Бамбија, помислих. (Такве искричаве очи има и Кира.) Он је тада рекао Марку Ђ. да би ме оженио. Две године после тог сусрета, у касно лето, и даље смо се једва познавали, али сам се у понедељак преселила код њега. У четвртак се у том стану славило зачеће једног живота који је сада пунолетан: иће, пиће и певање – атмосфера за важне одлуке, осетих.

Клекнуо је испред мене:

Он: „Девојко, би ли ти да те ја сад прстенујем?“

Ја: „ Бих,  али немој после да буде да је то од лошег вина.“

Он: „Неће.“

Ја: „Хоћу.“

И није. Свих ових 18 година.

god 2

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.