У кишне дане

Само још понекад

Погоди ме мисао давнашња

И као стрела заболи

Ако је одмах из срца

Ишчупам

Преживим дан

Ако не

Као отров рашири се по телу

И чини да ми

Колена клецају

Руке  подрхтавају

Да ми се утроба кида и увија

Лице гужва у плач и крик

Само још понекад

У ретким тренуцима одсутности

Осмех ми се заустави на прошлим данима

На давним љуштурама нас

На свему шта смо били

Шта смо могли постати

На свему давнашњем

И данас помало страном

Помало заборављеном

Само још понекад

Завирим нехајно у оне додире и речи

Изговорене па заборављене

Написане па спаљене

У оне снове недосањане

И обећања за радовања

Само још ретко

Помислим да је најбоље овако

Док се само понекад

Сетим

Завирим

Осмехнем

Запишем

Октобар, 2019.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.