Муљ

Понекад сам као она лутка

Коју су девојчице направиле

На огради кревета белог

Нема

Хладна

Гвоздена

Имам главу немам лице

Сва сам у себи

Не могу напоље

Све и да хоћу

А нећу

Лепше ми је унутра

Изнутра

Како год

Подигао ми се моравски муљ

Признајем резигнирано

Кажеш да ће проћи

Да више волиш Тису него Мораву

У мени

Да је Тиса јача

У мени

Но ја знам снагу сваке од њих

Живим их скоро пола века

Проживљавам и преживљавам

Њихове поплаве

И суше

Волим их подједнако

Прожета сам њима

Боје ми очи и кожу

Испирају мождане вијуге

Снаже моје биће

Волим их подједнако

Понављам да бих чула

Само што не умем увек

Вешто да их спојим

И као Велика Река потечем

Слободно и снажно

У загрљај Творца

У Слободу

Октобар, 2019.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.