Кћери

Из душе моје изникле сте
Очију купинастих
Искричавих
Пути беле
Анђеоске
Образа румених
Као небо на Празник
У смирају дана

Младице
Тек изникле

Из очију мојих прогледале сте
У свет шарен
Свакојако чудесан
Да га обасјате
Обојите
Да га улепшате омекшате
И надживите
Осмесима својим
Блиставим

Два драга камена
Која у души носим

Од љубави моје саздане сте
И истом задојене
Спремне за пут
Који само ви знате
А ја могу само да га благосиљам
Молитвом шапутавом
И вером свемогућом
Да га замиришем
Дуњама комшијским на ормару
Украсим
Сунцокретима јулским
У равници непрегледној
И употпуним
Речима написаним
И оним неизговореним

Пупољци нежни
Тек зарудели

Благослов сте Божји
У крило ми спуштен
Да ми Биће обасјава
И очисти га
Да из њега изнедри оно најлепше
Да вас гледа слободне
Да од вас и ради вас Слободи тежи
Да у вама гледа одраз
Живота свог

Молитво моја услишена
Зоро моја тек зарудела
Небо моје звездано непрегледно
Две капи росе на лубеницама сочним
Васкрсу живота мог

Кћери моје
А опет и заувек
Само своје

Новембра, 2019.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.