Jelena Jablanov Maksimović nikada nije znala da kaže odakle je, pošto je u životu okupalo i proželo nekoliko reka: Pek, Tisa, Morava, Dunav i Sava. Sve su se utisle u njeno biće, svaka je obeležila posebnim belegom. Pek je ostavio, tako, zlatasti prah u mašti da može uvek da piše; dok Morava ljutito diže mulj, Tisa ga spušta i time je stalno lome i ojačavaju; Sava i Dunav je združeno vode ka drugim prostranstvima i povezuju sa drugim ljudima. Deo srca joj živi u Horgošu a ostatak na Mediteranu. Mama je bliznakinja Vasilise i Kire, supruga Petra koji pasionirano voli brodove, Tetka dveju divnih duša koje u srcu čuva. Nakon mnogo godina divnog posla u beogradskoj kancelariji Fondacije Konrad Adenauer, život ju je odveo na Maltu, gde se posvetila porodici, podučavanju iz nemačkog jezika i pisanju. Još uvek ima neostvarenih želja, iako je nekoliko velikih već ostvarila. Voli Boga, žutu boju, suncokrete, knjige i dunje.
