Kućo moja iz ljubavi graćena
I s ljubavlju obnovljena
U mislima decenijama posećivana
Sećanjima okićena
U snovima crtana
Kućo moja uspomena puna
Nebom ispunjenim dušama dragim
Zaklonjena
I istim nebom omeđena
Suzama ti prozore oprah
Ali poglede kroz njih sačuvah
Podove zamenih ali bat koraka ostavih
Da odjekuju u dugačkom hodniku
Kad se vratim sa puta daleka
Kućo moja žuta kao sunce
Sa mirisom bosiljka i tamjana
Sa mirisom starih šustikli iz kredenca belog
Sa mirisom slame sa bezbrižnih Božića snežnih
I komšijskih dunja na ormaru
Odzvanjaju pesme pod starim crepom gde se nataložila slama i perje golubova
Kao godine tvoga postojanja
Miriše pesak u bašti gde se šeta
Babina kecelja plava
Škripi kapija da radosno najavi goste
Da mi srce poraste i iskoči iz grudi
Da tebe Kućo moja zagrli
I u tebe prihvati sve koje volem
Kućo moja iz ljubavi obnovljena
Koja nisi građevina
Već kutija uspomena
Dom i (s)misao
Udah i izdah
Nadahnuće
Kućo moja koja dušu imaš
Koja ćutke pričaš i umeš da slušaš
Koja čuvaš uspomene davne
Iz tućine donete nade
Te u bašti posađene kradom
Kućo moja umeš da me prigrliš i utešiš
I sve moje ludosti razumeš
Sve reči nemušte il’ nespretno sročene
Sve nemoći
Tuge neizrecive
Sve radosti nepokazane
Hvala ti što me iz nedara svojih ne puštaš
Što mi govoriš da je moje korenje u tom pesku
U toj ravnici zelenoj i nepreglednoj
Ti i ja smo srođene oduvek i zauvek
Pospi me peskom da ga u kosi ponesem
Poškropi me vodom iz Tise
Da mi u nozdrvama ostane
Biće mi dovoljno da preživim do sledećeg susreta
2018
Divno Jelena <3
Hvala, Majo divna!