Kuća

Stiže me tuga na sred kuhinje u neočekivani sat, i u trenutku usahnuh kao otpala maslina na kamenu.

„Ide mi se Kući“, kažem Petru suznih očiju, drhtavog i jedva čujnog glasa, kao da sam već otišla.

Ćutke me uzima za ruku i vodi u dečiju sobu. Njih dve sede na donjem krevetu i listaju neku veliku knjigu kikoćući se.

„Evo, doveo sam te kući“, kaže puštajući mi ruku tek kad sam sela na stoličicu pored ograde kreveta na sprat.

Gurnem glavu u njihove isprepletene kose i udišem miris Kuće žmureći.

„Gde je vaša kuća?“ pitam tiho ne želeći da prekinem igru.

Kira se malko okrenu, pomazi me nežno levom rukom po glavi i reče jednostavno:

„Ti si naša kuća“.

Novembar, 2020.

“Mama in the Garden of Hojgoš”