Од студентских дана волим свој „најстарији занат“, а то је држање приватних часова из немачког језика. Одувек сам уживала у преношењу знања. Други људи кажу да то умем да радим. Срце ми је пуно када видим да моји ђаци заволе немачки језик и да им учење истог представља задовољство, а сусрети са мном радост. Добар део студентских година издржавали су ти моји часови, а ја била јако поносна на себе што сам финансијски независна. Када сам се запослила није било више толико времена за часове, али сам увек имала барем неколико ученика са којима сам радила. Захваљујући једној паметници Петки почела сам да радим преко скајпа пре скоро десетак година (сада је 2018). Нема губљења времена у превозу, спремању, распремању и могу да радим са било ког места где има интернета. Постала сам права учитељица преко скајпа, тј. скајпељица и пресрећна сам због тога.
Док су девојке мале, желим да што више будем са њима али и да радим, а овај посао је тренутно идеално решење. Некада нисам могла да замислим да не идем на посао, а сада не могу да замислим да се свако јутро спремам и одлазим у неку канцеларију. „Нужда закон мења“, каже стара народна, па ко се може прилагодити, благо њему.
