Od studentskih dana volim svoj „najstariji zanat“, a to je držanje privatnih časova iz nemačkog jezika. Oduvek sam uživala u prenošenju znanja. Drugi ljudi kažu da to umem da radim. Srce mi je puno kada vidim da moji đaci zavole nemački jezik i da im učenje istog predstavlja zadovoljstvo, a susreti sa mnom radost. Dobar deo studentskih godina izdržavali su ti moji časovi, a ja bila jako ponosna na sebe što sam finansijski nezavisna. Kada sam se zaposlila nije bilo više toliko vremena za časove, ali sam uvek imala barem nekoliko učenika sa kojima sam radila. Zahvaljujući jednoj pametnici Petki počela sam da radim preko skajpa pre skoro desetak godina (sada je 2018). Nema gubljenja vremena u prevozu, spremanju, raspremanju i mogu da radim sa bilo kog mesta gde ima interneta. Postala sam prava učiteljica preko skajpa, tj. skajpeljica i presrećna sam zbog toga.
Dok su devojke male, želim da što više budem sa njima ali i da radim, a ovaj posao je trenutno idealno rešenje. Nekada nisam mogla da zamislim da ne idem na posao, a sada ne mogu da zamislim da se svako jutro spremam i odlazim u neku kancelariju. „Nužda zakon menja“, kaže stara narodna, pa ko se može prilagoditi, blago njemu.
