Кућа обновљена

Кућо моја из љубави граћена
И с љубављу обновљена
У мислима деценијама посећивана
Сећањима окићена
У сновима цртана
Кућо моја успомена пуна
Небом испуњеним душама драгим
Заклоњена
И истим небом омеђена
Сузама ти прозоре опрах
Али погледе кроз њих сачувах
Подове замених али бат корака оставих
Да одјекују у дугачком ходнику
Кад се вратим са пута далека
Кућо моја жута као сунце
Са мирисом босиљка и тамјана
Са мирисом старих шустикли из креденца белог
Са мирисом сламе са безбрижних Божића снежних
И комшијских дуња на ормару
Одзвањају песме под старим црепом где се наталожила слама и перје голубова
Као године твога постојања
Мирише песак у башти где се шета
Бабина кецеља плава
Шкрипи капија да радосно најави госте
Да ми срце порасте и искочи из груди
Да тебе Кућо моја загрли
И у тебе прихвати све које волем
Кућо моја из љубави обновљена
Која ниси грађевина
Већ кутија успомена
Дом и (с)мисао
Удах и издах
Надахнуће
Кућо моја која душу имаш
Која ћутке причаш и умеш да слушаш
Која чуваш успомене давне
Из тућине донете наде
Те у башти посађене крадом
Кућо моја умеш да ме пригрлиш и утешиш
И све моје лудости разумеш
Све речи немуште ил’ неспретно срочене
Све немоћи
Туге неизрециве
Све радости непоказане
Хвала ти што ме из недара својих не пушташ
Што ми говориш да је моје корење у том песку
У тој равници зеленој и непрегледној
Ти и ја смо срођене одувек и заувек
Поспи ме песком да га у коси понесем
Пошкропи ме водом из Тисе
Да ми у ноздрвама остане
Биће ми довољно да преживим до следећег сусрета

2018