„Prestali su da pišu jedno drugome. Ne… Prestali su da pišu dugačka pisma jedno drugome. Ne, ne… Prestali su da šalju pisma koja su u mislima pisali jedno drugome, jer je slanje bilo nemoguće mogućno. Nisu slali više čak ni kratke šifrovane poruke putem mobilnog telefona ili neke drušvene mreže. Jednostavno, prešli su na drugi vid komunikacije, na viši nivo, na onaj misaoni i nepogrešivo su znali u kom trenutku su im se misli srele… On je njoj pisao dok je putovao na kliniku, dezinfikovao ruke pre ulaska u operacionu salu, dok je predavao studentima o retkim bolestima, dok je sedeo na sastanku sa Ministrom, dok je sa kolegom ispijao poslednju čašicu pred odlazak kući, dok je vozio ka stanu, dok je prao zube i spuštao glavu na jastuk. Ona je pisala njemu dok je vozila decu u školu, na sport i balet, dok je sedela na vrlo važnom sastanku sa ministrima, dok je držala konsultacije studentima, u sali za promocije i probe pred nastup, dok je spremala večeru i gledala svoju porodicu kako se slatko smeje za večerom. Sve to mu je natenane opisivala i znala da on uživa u slušanju i proživljavanju tih pisama, jer takva pisma mogu istovremeno da se čuju, vide i čitaju. Odnos njih dvoje je tako prešao u drugu dimenziju. Onu večnu…“
Tri puta je pročitao napisano. Prvi put drhteći, sa nevericom da to zaista vidi, drugi put kroz suze koje su ga doslovce pekle, treći put sa olakšanjem, kao da je zaista u večnosti.
Sedeo je na klupi u parku, kao i svake subote pre podne, dok je njegov pas trčkarao od drveta do drveta i sa svakim se pozdravio kao sa starim znancem: toplo. Držao je svoje omiljene novine koje je kupovao samo subotom, jer je tamo čitao njene kritike i prikaze književnih tekstova. Ovaj put nije video kratko, dobro mu poznato, prezime ispod teksta. Video je inicijale njenog pseudonima i kao maljem u potiljak udaren, gledao u ta dva znaka dok mu je u jednoj čestici mozga tinjala nada da to, ipak, nije ona.
Odjednom je podigao glavu, kao da nije bila njegova, zapalio cigaretu koju je nosio za „svaki slučaj“, mada je sa cigaretama prestao pre deset godina kada je sreo Nju, i zapalio. Uživao je kao da nikada nije ni prestao da uživa u pušenju, kao da se nikada nisu sreli, kao da tih deset godina ne postoji između njih, kao… „Pa ona me se odrekla preko novina!“, sinulo mu je. Glasno se nasmejao i pogledao ka nebu zatvorenih očiju.