Изгледа је константно стање
Као када се воли непрестано
И заувек непроменљиво
Као када постојиш
Недостаје
Близина драгих људи
Шоља кафе уз смејање до суза
Дуге приче уз вино и познате мирисе
Уз музику која растаче на основне боје
Недостаје мирис песка из баште
И роса августовска
И изненадни сусрет у радости
Недостајање
Као насушна потреба за неким
За нечим
Недостајање
Није никада за нечим опипљивим
Под прстима
Недостајање
Је увек за нечим усрценим
И душом обгрљеним
Ноздрвама
Осећањем
Сећањем
Недостајање је оно место
На које не идеш често
Него само када догори
До ноктију
Када стегне у грудима
Па хоће да пукне
Кад сузе нагрну
И кад се исплачеш к’о киша
Баш онако како треба
А онда олакшан и освежен
Кренеш у ново
НЕДОСТАЈАЊЕ
Новембар, 2018.
Ма не недостаје теби ништа 🤔
Ali nedostaje ona mnogima.