Poput drveta je
Sa korenima
Koji sežu do stena
Sa razgranatom krošnjom
Koja stremi u visine
A stablo u širine
Ne ume da otera
Nezvane goste
Već ih pušta
Da se šepure na lišću
Skakuću joj po granama
Puze uz stablo
Poput barke na pučini
Koja odoleva vetrovima
I vremenu
Nekad se povije
Nekad se skoro prkosno ukruti
Iako zna da je bolje
Prepustiti se
I tako o(p)stati
Poput stenovite obale
O koju udaraju morski talasi
Ostavljajući trag od pene i soli
Ne bi li je glačali
Oblikovali
Biće u Biću je
Omeđeno kostima kožom i kosom
Sa svom slobodom
Da otputuje kud poželi
A istovremeno ostane
Tu gde je
U sebi
Sama
Svoja
Sva
Čovečica
Februar, 2019.
…sviѓa mi se ovaj blog a naročito Tvoja uvodna reč gde se prelepo obraќaš nama, tako skromno al lepo do neba.
Hvala Ti!