У кишне дане

Само још понекад

Погоди ме мисао давнашња

И као стрела заболи

Ако је одмах из срца

Ишчупам

Преживим дан

Ако не

Као отров рашири се по телу

И чини да ми

Колена клецају

Руке  подрхтавају

Да ми се утроба кида и увија

Лице гужва у плач и крик

Само још понекад

У ретким тренуцима одсутности

Осмех ми се заустави на прошлим данима

На давним љуштурама нас

На свему шта смо били

Шта смо могли постати

На свему давнашњем

И данас помало страном

Помало заборављеном

Само још понекад

Завирим нехајно у оне додире и речи

Изговорене па заборављене

Написане па спаљене

У оне снове недосањане

И обећања за радовања

Само још ретко

Помислим да је најбоље овако

Док се само понекад

Сетим

Завирим

Осмехнем

Запишем

Октобар, 2019.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *