„Vidimo da je za duševno zdravlje potreban određeni stepen napetosti, napetosti između onoga što je već postignuto i onog što još mora da se uradi; odnosno, između onoga što već jesmo i onog što tek treba da postanemo.”
Postaje naporno što je svaki dan sličan prethodnom i što mi ponestaje snage da se oduprem dubinama ka kojima me vuku pojedini trenuci. Barem je napolju sunčano i radna soba, u kojoj uglavnom provodimo vreme, obasjana i topla. Ovogodišnji novembar je topliji nego ranijih godina, barem se ne sećam da je tako bilo prošle i pretprošle godine i uživam u suncu na terasi ili krovu. No, danas devojke nisu htele na krov…
Uobičajeno pre podne u našem stanu: knjiga i kafa zajedno, pisanje raznih tekstova, devojke imaju onlajn školu („onlajM“ što bi one rekle), dogovaramo se šta ćemo za ručak, petak je, nešto lagano, imam i dva časa, jupiii, gledam „Oko magazin“, čujem se sa Majkom, Katom, pravi se Ježeva kućica i gleda basna po ko zna koji put, vežba se srpski, piše se domaći za maltešku školu, onda 25 minuta klavir. Najveći utisak na mene ostavlja Vasilisina rukotvorina lisica Mica koja ima srce u grudima; lego-srce. Inače, udove je povezala čačkalicom, kao i ogromnu jagodu koju drži na ramenu. Pitam je odakle joj ideja i grlim je snažno:
- Sedela sam i dugo mislila i onda smislila, kaže pametnica a meni dođe da je nikada ne ispustim iz zagrljaja… Kirine rukotvorine su malene i isto prelepe. Ona je napravila i jezerce i zeca poštara na starinskom biciklu kakv je videla na filmu. Mnogo vole da kombinuju već postojeće igračke sa onim šta prave, to me tako raduje. Deca stvarno umeju sve da ulepšaju. Peki je završio biblioteku, uskoro je unosimo unutra i sve knjige idu tamo, jeeee…
Svako veče zapišem ponešto o već proteklom danu, pa kad stignem sednem da sastavim tekst, no kod petka sam samo napisala da su njih troje mesili kiflice a evo, nekoliko dana nakon toga ne mogu da se setim šta je još bilo. Išla bih tako rado napolje, kad budemo izašli, šetaću sa mama Džeki oko cele Marsaskale dok ne padnem u nesvest; hoda mi se pored mora, hoću nazad u normalan život… mislim da kriziram…
