„Čovek može očuvati delić duhovne slobode i slobodnog stava prema okolini, čak i u tako strašnim uslovima fizičkog i psihičkog pritiska.“ V. Frankl
Petar je sinoć teatralno isključio budilnik uz komentar da je sutra prvi dan u poslednja dva meseca kako ne mora da ustane sabajle. Otkako je krenula Škola srpskog jezika i moj angažman u njoj, nemamo nijedan dan kada prepodne možemo da ostanemo kod kuće, jer je Škola subotom, a nedeljom ionako oduvek idemo u crkvu, tako da se svo četvoro navikavamo na to. Ja moram sutra da poranim, jer imam jedan čas, kažem i radujem se što je to tako, jer ne bih da se mnogo opuštam, a devojčice imaju onlajn školu. Ergo, ustajemo do 8 svakako.
Sutradan se budim prva, mnogo pre 8 i pripremam se za dan, kao da je sve normalno. Pošto sam našla zamenu za Školu u subotu, Dijani predala da umesi kolač za prvu slavu SOKCa, dok će kuma Olivera ionako nositi žito po prvobitnom planu, za danas su mi ostali samo moji privatni časovi i da napravim spisak šta sve da uradim(o) na ovom prinudnom odmoru. Prvi put smo, otkako su se devojke rodile, zajedno na duže vreme, i to na Malti, a da Petar pritom ne mora na posao. Kad odemo u Horgoš, nikada to ne traje tako dugo i nismo prinuđeni da sedimo samo u kući, mada bismo neki to rado činili. Karantin na Malti znači upravo to: nema mrdanja, proveravaju i debelo naplaćuju neposlušnost, pardon, nesavesnost. Dobro, prilagodićemo se. Pravim poduži spisak i radujem se što ću moći da uradim gomilu stvari, koju ne znam kada bih uradila da je sve normalno i uobičajeno. Uvrnuto je to, znam, ali je tako. Uvrnuto je sve na temu ove pošasti i mnogo toga mi je nejasno, ali svoje misli usmeravam na druge, mnogo lepše stvari. Setih se neke izreke: „Kad ti život ponudi limun, ti napravi limunadu“, te sedoh da pripremim sve šta mi treba za ovo dvonedeljno ispijanje limunade:
- Pisati svakodnevno dnevnik
- Prebaciti fotografije sa telefona na laptop (poslednji put je to urađeno 2018.)
- Vežbati gimnastiku i popodne
- Srediti mejlove
- Presaditi onu biljku
- Pretresti sve ormane i cipelarnik
- Očistiti sve sobe detaljno, sve ormane, sve police, garnišle, lustere
- Srediti tavan
- Devojke da nauče da voze rolere (stoje u ormanu skoro 18 meseci)
- Pogledati seriju „Vere i zavere“ (konačno na miru, sve epizode)
- Spremiti nastavu za sledeću subotu, naći zamenu
- Srediti izveštaj o prvih mesec dana rada Škole i poslati
- Pročitati letos kupljene knjige
- Mađarski vežbati češće
- Raditi malo na sajtu SOKCa (Andra prevodi tekstove)
- Pregledati napisane ali neobjavnjene tekstove za blog i objaviti ih (zadnji objavljen pre pola godine)
- Presložiti fijoke (sve redom)
- Restauracija biblioteke
- Restauracija kumove komode
- Oprati školske rančeve i sve patike
- Pregledati cipele i garderobu i odvojiti šta je za rashod
- Oprati sve prozore, zavese, tepihčiće, podloge…
Spisak je podugačak, šta je i razumljivo, ali me raduje činjenica da ne moram sve sama, da ćemo nas dvoje dosta toga uraditi zajedno. Za početak se dogovaramo da svako jutro uz kafu čitamo sat vremena. Sebi biram najpre Viktora Frankla „Zašto se niste ubili“, a Petru dajem „Osvešćenu porodicu“ dr Šafali, koje nas čekaju već neko vreme. (Sa dr. Šafali smo se družili slušajući njena predavanja na jutjubu i oduševljeni smo onim šta smo čuli, te je najtoplije preporučujemo.) Oko podneva nam stiže isporuka slavskog koljiva i dela slavskog kolača, kojima se svi radujemo a Sv. kraljicu Jelenu Anžujsku molimo da se moli za sve nas koji smo povezani njenim imenom. Onlajn nastava protiče odlično, Petar se angažovao, ja imam tri časa danas, hvala Bogu, ručak smo u međuvremenu napravili, devojke se igraju same, pišu posle domaći, čujem se sa majkom, dopisujem se sa koleginicama glede sutrašnje nastave, radujem se novom volonteru, čujem se sa referentkinjom na našoj prvoj onlajn konfereciji koja će se održati sledeće srede i mislim se kako bi sve to bilo mnogo strašnije da je žena došla na Maltu a ja zaglavila karantin…
Devojke zaspivaju opet u našem krevetu, molimo se svi zajedno i nabrajamo šta je tog dana bilo lepo, a šta manje lepo. „Prođe prvi dan“, kažem u poluglasu i isključujem budilnik.
