Iz duše moje iznikle ste
Očiju kupinastih
Iskričavih
Puti bele
Anđeoske
Obraza rumenih
Kao nebo na Praznik
U smiraju dana
Mladice
Tek iznikle
Iz očiju mojih progledale ste
U svet šaren
Svakojako čudesan
Da ga obasjate
Obojite
Da ga ulepšate omekšate
I nadživite
Osmesima svojim
Blistavim
Dva draga kamena
Koja u duši nosim
Od ljubavi moje sazdane ste
I istom zadojene
Spremne za put
Koji samo vi znate
A ja mogu samo da ga blagosiljam
Molitvom šaputavom
I verom svemogućom
Da ga zamirišem
Dunjama komšijskim na ormaru
Ukrasim
Suncokretima julskim
U ravnici nepreglednoj
I upotpunim
Rečima napisanim
I onim neizgovorenim
Pupoljci nežni
Tek zarudeli
Blagoslov ste Božji
U krilo mi spušten
Da mi Biće obasjava
I očisti ga
Da iz njega iznedri ono najlepše
Da vas gleda slobodne
Da od vas uči i radi vas Slobodi teži
Da u vama gleda odraz
Života svog
Molitvo moja uslišena
Zoro moja tek zarudela
Nebo moje zvezdano nepregledno
Dve kapi rose na lubenicama sočnim
Vaskrsu života mog
Kćeri moje
A opet i zauvek
Samo svoje
Novembra, 2019.
