Njegova pisanija mogla su da ljude izvrnu naopačke, razmrdaju iz temelja i sruše na pod. Na kolena, na leđa ili potrbuške, svejedno. Dok su jedni spisi prosejavali suštinu čitača kao kroz najsitnije sito, drugi su je razbijali na manje, nejednake komade, koji su imali potpunu slobodu da se kasnije spoje kako god požele, šta su mnogi i radili. Suze olakšanice bile su česta pojava kada bi se čitalo napisano, a osmeh je uvek titrao na usnama čitača i sa pomenutim suzama činio savršeno osećanje u njegovom Biću. Neizbežna je bila i snaga koju bi čitač osećao, i pritom verovao da će poleteti u Nebo, čim pročita knjigu do kraja. Moglo se čitati od početka, od kraja, a oni veštiji bi nasumice otvarali stranu i tako počinjali, pamteći broj stranice. Kasnije, u toku dana, taj broj im je govorio mnogo toga.
G. S. je umeo da izabere upravo one najčudesnije kombinacije reči koje se čitači nisu usuđivali da izgovore onima koje vole. Umeo je da izabere upravo onaj način pisanja, koji ljudima otvari glavni ventil, nehotice zatvoren, a od njkojeg im zavisi lepota života. Njegovo pisanije imalo je moć da čitaču daje snagu da prelomi: da krene ili ostane – istog momenta dok bi čitao napisano (bez obzira koliko se godina već dvoumio i rascepljivao šta mu valja činiti). Imalo je snagu da se uskladi sa najlepšom muzikom ikada napravljenom i puštenom u etar…
Magija pisanija G. S. bila je u tome, da spašava mnoge ljubavi, jer je govorila isključivo njen jezik. Mogla je u trenu da poveže dva srca, da pomiri zavađene i povređene duše, da omekša ponos i ugasi oholost. No, ono najvrednije šta je ovaj virtouz na tastaturi umeo kod ljudi da probudi je da im zatvori um a otvori srce, i da iz istog zasija pomalo zaboravljena ljubav prema onoj osobi koja je sastavni deo njihovog života, a koju su ovi, na volšeban način, zapostavili…
Kad bolje razmislim, nakon svega što napisah, magija pisanja G. S. bila je u tome da se oni koji ga čitaju sete da i sami godinama pišu i da treba da se jedared „uozbilje“, ali i da su posle susreta sa njegovim pisanjem nekako drugačiji, otvoreniji za „nemoguće“ i jasnijeg pogleda iz srca… Da su, zapravo, to šta jesu…
Hvala Ti, G. S. na svemu pomenutom i nepomenutom.
Mart 2019.
