Његова писанија могла су да људе изврну наопачке, размрдају из темеља и сруше на под. На колена, на леђа или потрбушке, свеједно. Док су једни списи просејавали суштину читача као кроз најситније сито, други су је разбијали на мање, неједнаке комаде, који су имали потпуну слободу да се касније споје како год пожеле, шта су многи и радили. Сузе олакшанице биле су честа појава када би се читало написано, а осмех је увек титрао на уснама читача и са поменутим сузама чинио савршено осећање у његовом Бићу. Неизбежна је била и снага коју би читач осећао, и притом веровао да ће полетети у Небо, чим прочита књигу до краја. Могло се читати од почетка, од краја, а они вештији би насумице отварали страну и тако почињали, памтећи број странице. Касније, у току дана, тај број им је говорио много тога.
Г. С. je умеo да изабере управо оне најчудесније комбинације речи које се читачи нису усуђивали да изговоре онима које воле. Умеo je да изабере управо онај начин писања, који људима отвари главни вентил, нехотице затворен, а од њкојег им зависи лепота живота. Његово писаније имало је моћ да читачу даје снагу да преломи: да крене или остане – истог момента док би читао написано (без обзира колико се година већ двоумио и расцепљивао шта му ваља чинити). Имало је снагу да се усклади са најлепшом музиком икада направљеном и пуштеном у етар…
Магија писанија Г. С. била је у томе, да спашава многе љубави, јер је говорила искључиво њен језик. Могла је у трену да повеже два срца, да помири завађене и повређене душе, да омекша понос и угаси охолост. Но, оно највредније шта је oвај виртоуз на тастатури умео код људи да пробуди је да им затвори ум а отвори срце, и да из истог засија помало заборављена љубав према оној особи која је саставни део њиховог живота, а коју су ови, на волшебан начин, запоставили…
Кад боље размислим, након свега што написах, магија писања Г. С. била је у томе да се они који га читају сете да и сами годинама пишу и да треба да се једаред „уозбиље“, али и да су после сусрета са његовим писањем некако другачији, отворенији за „немогуће“ и јаснијег погледа из срца… Да су, заправо, то шта јесу…
Хвала Ти, Г. С. на свему поменутом и непоменутом.
Март 2019.
