Ponekad sam kao ona lutka
Koju su devojčice napravile
Na ogradi kreveta belog
Nema
Hladna
Gvozdena
Imam glavu nemam lice
Sva sam u sebi
Ne mogu napolje
Sve i da hoću
A neću
Lepše mi je unutra
Iznutra
Kako god
Podigao mi se moravski mulj
Priznajem rezignirano
Kažeš da će proći
Da više voliš Tisu nego Moravu
U meni
Da je Tisa jača
U meni
No ja znam snagu svake od njih
Živim ih skoro pola veka
Proživljavam i preživljavam
Njihove poplave
I suše
Volim ih podjednako
Prožeta sam njima
Boje mi oči i kožu
Ispiraju moždane vijuge
Snaže moje biće
Volim ih podjednako
Ponavljam da bih čula
Samo što ne umem uvek
Vešto da ih spojim
I kao Velika Reka potečem
Slobodno i snažno
U zagrljaj Tvorca
U Slobodu
Oktobar, 2019.
