Са првог сусрета памтим изражене јагодице и искре у тамним, крупним очима. Као у Бамбија, помислих. (Такве искричаве очи има и Кира.) Он је тада рекао Марку Ђ. да би ме оженио. Две године после тог сусрета, у касно лето, и даље смо се једва познавали, али сам се у понедељак преселила код њега. У четвртак се у том стану славило зачеће једног живота који је сада пунолетан: иће, пиће и певање – атмосфера за важне одлуке, осетих.
Клекнуо је испред мене:
Он: „Девојко, би ли ти да те ја сад прстенујем?“
Ја: „ Бих, али немој после да буде да је то од лошег вина.“
Он: „Неће.“
Ја: „Хоћу.“
И није. Свих ових 18 година.
