Sa prvog susreta pamtim izražene jagodice i iskre u tamnim, krupnim očima. Kao u Bambija, pomislih. (Takve iskričave oči ima i Kira.) On je tada rekao Marku Đ. da bi me oženio. Dve godine posle tog susreta, u kasno leto, i dalje smo se jedva poznavali, ali sam se u ponedeljak preselila kod njega. U četvrtak se u tom stanu slavilo začeće jednog života koji je sada punoletan: iće, piće i pevanje – atmosfera za važne odluke, osetih.
Kleknuo je ispred mene:
On: „Devojko, bi li ti da te ja sad prstenujem?“
Ja: „ Bih, ali nemoj posle da bude da je to od lošeg vina.“
On: „Neće.“
Ja: „Hoću.“
I nije. Svih ovih 18 godina.
