Pored toga što nam u ovoj dijaspori nedostaju neki dragi ljudi iz otadžbine, nedostaju nam, kao i svim iseljenicima, i razne namirnice poput bele bačke slanine, šunke, kajmaka, čvaraka… Nedavno nam je stigao paket čvaraka i pečenice, šta je naše devojke posebno obradovalo, pa se isti jedu i za doručak i za večeru. U školu se ne nose, izborismo se nekako, a po tipiku je ručak uvek kašikom, šta ustanovismo odavno.
„Kiki, kosa ti je puna čvaraka, molim te obriši ruku pre nego se hvataš za glavu“, primećujem dok salvetom otresam braon grumenčiće iz njene kose. Kira ćuti, ne reaguje i koncentrisana bira braon komadiće, koji brzo nestaju u njenim ustima uz slasni zvuk: mmmmm, dok joj se šaka već izgubila negde iza desnog uveta. Nema vremena da odgovori, jer se potez ponavlja posle neprimetne pauze ali joj vrcava sestra bliznakinja priskače u pomoć:
„Ja misjim da je hoćela da joj kosa bude čvajkava.“
Obe se kikoću a usne i obrazi im se cakle. Čvarkavo, nema šta!
Maj, 2019.
