Из душе моје изникле сте
Очију купинастих
Искричавих
Пути беле
Анђеоске
Образа румених
Као небо на Празник
У смирају дана
Младице
Тек изникле
Из очију мојих прогледале сте
У свет шарен
Свакојако чудесан
Да га обасјате
Обојите
Да га улепшате омекшате
И надживите
Осмесима својим
Блиставим
Два драга камена
Која у души носим
Од љубави моје саздане сте
И истом задојене
Спремне за пут
Који само ви знате
А ја могу само да га благосиљам
Молитвом шапутавом
И вером свемогућом
Да га замиришем
Дуњама комшијским на ормару
Украсим
Сунцокретима јулским
У равници непрегледној
И употпуним
Речима написаним
И оним неизговореним
Пупољци нежни
Тек зарудели
Благослов сте Божји
У крило ми спуштен
Да ми Биће обасјава
И очисти га
Да из њега изнедри оно најлепше
Да вас гледа слободне
Да од вас учи и ради вас Слободи тежи
Да у вама гледа одраз
Живота свог
Молитво моја услишена
Зоро моја тек зарудела
Небо моје звездано непрегледно
Две капи росе на лубеницама сочним
Васкрсу живота мог
Кћери моје
А опет и заувек
Само своје
Новембра, 2019.
