Само још понекад
Погоди ме мисао стара давнашња
И као стрела заболи
Ако је одмах из срца
Ишчупам
Преживим дан
Ако не
Као отров рашири се по телу
И чини да ми
Колена клецају
Руке подрхтавају
Да ми се утроба кида и увија
Лице гужва у плач и крик
Само још понекад
У ретким тренуцима слабости
Осмех ми се заустави на прошлим данима
На давним љуштурама нас
На свему шта смо били
Шта смо могли постати
На свему давнашњем
И данас помало страном
Помало заборављеном
Само још понекад
Завирим нехајно у оне додире и речи
Изговорене па заборављене
Написане па спаљене
У оне снове недосањане
И обећања за радовања
Само још ретко
Помислим да је најбоље овако
Док се само понекад
Сетим
Завирим
Осмехнем
Запишем
Октобар, 2019.