Samo još ponekad
Pogodi me misao stara davnašnja
I kao strela zaboli
Ako je odmah iz srca
Iščupam
Preživim dan
Ako ne
Kao otrov raširi se po telu
I čini da mi
Kolena klecaju
Ruke podrhtavaju
Da mi se utroba kida i uvija
Lice gužva u plač i krik
Samo još ponekad
U retkim trenucima slabosti
Osmeh mi se zaustavi na prošlim danima
Na davnim ljušturama nas
Na svemu šta smo bili
Šta smo mogli postati
Na svemu davnašnjem
I danas pomalo stranom
Pomalo zaboravljenom
Samo još ponekad
Zavirim nehajno u one dodire i reči
Izgovorene pa zaboravljene
Napisane pa spaljene
U one snove nedosanjane
I obećanja za radovanja
Samo još retko
Pomislim da je najbolje ovako
Dok se samo ponekad
Setim
Zavirim
Osmehnem
Zapišem
Oktobar, 2019.
