Баба Ружа

Од свих сећања моје Мајке на њено детињство највише волим приче о баба Ружи, мајци по оцу, иако су углавном тешке и никада нисам успела да склопим целу слику o тој невероватној жени. Фотографије немам, осим оне са надгробног споменика, а Мајкина казивања су била и остала у фрагментима, онако, како се чега сети. Упијала … Прочитајте више Баба Ружа

Магија à la Г. С.

Његова писанија могла су да људе изврну наопачке, размрдају из темеља и сруше на под. На колена, на леђа или потрбушке, свеједно. Док су једни списи просејавали суштину читача као кроз најситније сито, други су је разбијали на мање, неједнаке комаде, који су имали потпуну слободу да се касније споје како год пожеле, шта су … Прочитајте више Магија à la Г. С.

Сандра

Знала сам да ће доћи и пре него што је то написала поред тек објављене фотографије наше Куће. Још тада сам могла да наслутим радост која ће нас обе преплавити када се коначно будемо загрлиле. Нисмо се виделе десетак година, чини ми се, али смо све време биле у оном најбољем контакту који постоји: усрценом. … Прочитајте више Сандра

Гоца

Волим да памтим људе по књигама. Кад се сретнем са познатим корицама, истог тренутка појави ми се пред очима слика читавог догађаја са све ликом и духом  дародавца, боја атмосфере, и у оном моменту актуелних снова и најинтимнијих мисли. Плавичасте корице са сликом голуба и клауна привукле су ме одмах. Седела сам на састанку у … Прочитајте више Гоца

Светлана

Одлазак из Србије донео ми је невероватне поремећаје на пољу међуљудских односа којих сам постала недавно свесна. Људи који су ми били део свакодневнице само су нестали из мог живота, без трага и гласа, а на њихово место уселили се нови, са којима никада не бих имала дубљи контакт да сам тамо остала. (Неко ће … Прочитајте више Светлана

Сара

Памтим одлично тих неколико тренутака који спадају у оне догађаје који се не мере временом, већ осећањима, бојама, мирисима, незаборављањем. У знак захвалности предала ми је дар који је својим рукама направила. Уз прелеп осмех, са све искрама у тамним очима и благим руменилом на образима, десном руком стидљиво је спустила кесицу на сто. „Каква … Прочитајте више Сара

Петар

Са првог сусрета памтим изражене јагодице и искре у тамним, крупним очима. Као у Бамбија, помислих. (Такве искричаве очи има и Кира.) Он је тада рекао Марку Ђ. да би ме оженио. Две године после тог сусрета, у касно лето, и даље смо се једва познавали, али сам се у понедељак преселила код њега. У … Прочитајте више Петар